Синија или софра

Колико се хљеб цијенио и поштовао то знају само они који су то доживјели. Није се бацало ништа. Ако се не поједе случајно од тога старога хљеба се правила чувена ПОПАРА, односно стари хљеб у топлој води и ако се има мало млијека и кајмака додати то је већ врхунски специјалитет. А мрве од хљеба се ни случајно нису смјеле просипати. Тако нешто је било незамисливо и по тадашњим схватањима врло опасно јер се најгоре "награише" ако станеш или не дао Бог легнеш на мрву па се стога то веома пазило.А данас...  Данас углавном купујемо хљеб који ничим не подсјећа на овај хљеб од наших мајки или бака и који постаје неупотребљив већ увече истога дана када смо га купили. И шта онда ми радимо?У кесу па у смеће. Хеј, хљеб бацамо као смеће. 
Да нас наши преци виде за пет секунди би каиш пуцао по нама. 
Купујемо и бацамо. Не само хљеб. Колико хране свако од нас баци свакога дана а ко зна колико људи чезне за комадићем хљеба, ко зна колико дјеце лијеже у кревет без вечере и можда и без ручка. На жалост постали смо слуге и робови који мисле како имају све а у ствари немамо ништа. Размећемо се новим Ајфоном мада је и онај стари добро радио али наши господари су за своје робове дали за куповину телефон са већим бројем, дали су патике које смо купили прошле године али ове сада имају двије рупице за пертле више, дали су телевизор који једва стане у собу и од кога нас боли глава јер га гледамо као да гледамо тениски меч помјерајући главу... али 84 инча, друже мој, Фул ХД, ОЛЕД екран, паметни телевизор.... Има се, може се. Мада и нисам баш сигуран у ову последњу реченицу јер је често то лијепо запаковано у отимање пара са лијепим именом: на 24 рате или одложено плаћање... Е сад, зашто сам вам ово написао не знам ни сам? Можда ће неко од вас знати  па да ипак нисам џабе писао :).Желим вам лијеп и пријатан дан. Размислите мало о овоме.  И не бацајте хљеб.