На муслиманском активном Агића гробљу у Корају, налази се један нишан у облику стуба, са ћириличким натписом који је пренесен са оближњег локалитета стећака. Натпис је уклесан на једној широј страни споменика. У њему се каже да ту на својој баштини лежи Петко Ранковић и да му је спомен поставио отац Ранко.
О сахрањеном Петку и његовом оцу нема података. Из текста натписа се види да је Петко укопан на својој баштини, што значи да се ради о угледнијем човјеку који је посједовао насљедно земљиште. Петко је добио презиме по оцу Рајку који је надживио сина.
Натпис је значајан и због тога што се у њему први пут спомиње име насеља Корај. Турци су затекли Корај као средиште средњовиојековне жупе, коју су претворили у нахију са истим сједиштем.
По облику споменика и слова натписа највјероватније је да овај стуб са натписом потиче из ХV вијека.
Натпис:АСЕ ЛЕЖH
ПЕТКО РАH
КОВHЋ NА С
ВОωH БАШТ
HNH КОРА
Ю СH БHГ
ПОСТАВ
ωЦ РАHКО
Превод на модерни српски језик:
Овдје лежи Петко Ранковић на својој баштини Корају, овај биљег постави отац Ранко.
И када смо већ код Кораја има још једна занимљивост.
Наиме једна од најпознатијих ако не и најпознатија Корајска породица свих времена БЕГИЋ настала је од ЂОРЂА КРУНИЋА. који је до доласка Османлија био кнез у Корајској жупи па је да би сачувао имање примио ислам и доби име Бегић Беган Бего..
Према легенди био је врло флексибилан и према потреби је мијењао и име и вјеру па је јавно говорио да је православац или католик а тајно обављао исламске вјерске обреде. Према ситуацији био је Ђорђе, Ђуро или Бего.
И сада постоји Ђорђино брдо у Лукама које је у народу остало запамћено по њему јер је ту било сједиште кнежевине.